Упознајте Звездару
Становништво
По попису из 2011. године, Звездара има 151.808 становника, од чега 70.614 мушкараца и 81.194 жена или 9% становника Београда (Статистички годишњак Београда 2012, Завод за информатику и статистику). Процењено је да средином 2016. године на општини живи 156.872 становника.
На претходним пописима, број становника Звездаре кретао се овако:
1971. – 112.938 становника
1981. – 127.753 становника
1991. – 140.483 становника
2002. – 132.621 становника
2011. – 151.808 становника
На Звездари је 2012. било 38.982 запослених од којих је 28.802 радило у привреди и 10.180 у ванпривреди. Радно активних становника оштине је било 47.297, и то 24.525 мушкараца и 22.772 жена. Исте године је на општини било регистровано 7.342 правних лица и 4.884 радњи. Било је 58.527 домаћинстава (Статистички годишњак Београда 2012, Завод за информатику и статистику).
По попису из 2011. становници Звездаре према националној припадности су:
Срби – 137.132
Југословени – 695
Црногорци – 971
Хрвати – 486
Македонци – 723
Роми – 1644
Остали – 2.359
Неизјашњени – 3.878
Регионална припадност – 119
Непознато – 3.801
По попису из 2011. становници Звездаре по вероисповести:
Исламска – 1.550
Јудаистичка – 32
Католичка – 1.056
Православна – 134.758
Протестантска – 220
Остале – 216
Верник (не припада ниједној вероисповести) – 230
Неизјашњен – 5.141
Није верник – 3.532
Непознато – 4.308
На Звездари је 2014. било 1.855 новорођенчади (од тога мушких 917, а женских 938), а умрлих 1.748 (мушких 891 и женских 857) што даје позитиван природни прираштај.
Склопљено је 782 бракова, а разведено 100. По попису из 2011. на Звездари је било 125.918 становника старијих од 18 година (мушкараца 57.336 и жена 68.582).
На Звездари је 2012. године било 6086 досељених и 4283 одсељених лица, а тај тренд је настављен и наредних година (2013. године-5866 досељених и 4586 одсељених, а 2014. године-6244 досељено и 4441 одсељено лице).
Звездара у бројкама
Територија Општине Звездара простире се на површини од око 32 км2 (3.165 hа) или на 1% територије Града Београда.
Од укупне површине територије 1.793 hа је пољопривредно земљиште (од тога 1.423 hа чине оранице и баште, под воћњацима је 116 hа, под виноградима 44 hа, ливаде се простиру на 25 hа, а пашњаци на 185 hа). Поред тога, 4,1% територије Општине (131 hа) је шумско земљиште, а остало градско грађевинско земљиште.
Општина Звездара је подељена на 4 катастарске општине:
– КО Звездара
– КО Велики Мокри Луг
– КО Мали Мокри Луг
– КО Миријево
На Општини Звездара има 17 месних заједница: Стеван Синђелић, Булбулдер, Велики Мокри луг, Врачарско поље, Вуков споменик, Звездара, Зелено брдо, Липов лад, Војвода Путник, Мали Мокри луг, Миријево, Северни булевар, Славујев поток, Смедеревски ђерам, Ћирило и Методије, Ново Миријево, Војвода Мишић.
Становници Звездаре се могу снабдевати на 5 зелених пијаца од којих су највеће Ђерам пијаца и Цветкова пијаца.
Звездара има 14 основних и 9 средњих школа, 3 ученичка дома и 25 вртића.
Животна средина
На Звездари паркова и зелених површина које одржава ЈКП „Зеленило Београд“ укупно има 1.170.255 м2.
Од тога, паркови заузимају 26.041 м2, скверови 8.329 м2, улични травњаци 19.150 м2, у стамбеним насељима се зеленило налази на површини од 947.588 м2, а остале зелене површине заузимају 28.397 м2. Делимично уређене површине заузимају 104.750 метара квадратних.
ЗВЕЗДАРСКА ШУМА
Краљ Петар I Карађорђевић желео је да на месту где је смештена Опсерваторија, сагради себи двор, али су га војни стратези одговорили од те намере, пошто са Мирјевске стране брда, у подножју протиче Дунав, па би због тога двор био лака мета за аустријске топовњаче које су пловиле Дунавом.
Одмах после изградње Астрономске опсерваторије 1933. (народни израз за опсерваторију је звездарница или звездара, тако да је убрзо и крај прозван Звездара), на брду некадашњег Великог Врачара почело је уређивање парка и садња зеленила. Најзначајнији корак у озелењавању овог подручја учињен је после 1945. године, када су омладина и грађани, у добровољним радним акцијама, засадили више десетина хиљада садница тополе, јавора и багрема. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве. На овом простору, који се граничи са Миријевом, Омладинским стадионом на Карабурми и Спортским центром „Олимп-Звездара“, пошумљена је површина од 145 хектара.
Највећи број стабала је посађен у периоду од 1948- 1950. године у великим акцијама пионира и младих горана, пошто је у близини Опсерваторије основан Институт „Михајло Пупин”.
Током II светског рата, у звездарској шуми је била стационирана немачка артиљерија, ради одбране од савезничког бомбардовања града 1945. године.
На самом рубу шуме, недалеко од Инситута „Михајло Пупин”, још 1989. године започета је изградња Научно технолошког парка „Звездара“, који је завршен 2012. године.
Генерални план Београда 2021. године је издвојио Звездарску шуму као евидентирану површину са природним вредностима, која спада у трајна добра града Београда. Због амбијенталног, симболичког и еколошког значаја за град дат је предлог за њену заштиту.
Јавни увид предлога акта о проглашењу заштићеног подручја и Студије заштите „Звездарска шума“ организован је у периоду од 15.03.2011. до 15.04.2011. године. Јавна расправа је одржана 15.04.2011. године у присуству представника Завода за заштиту природе Србије, као обрађивача, представника Секретаријата за заштиту животне средине, ЈКП „Зеленило“ Београд, ГО Звездара, НВО и других грађана. Присуствовало је 60 грађана. Након расправе учесника, био је став да се усвоји Студија заштите „Звездарска шума“, уз стални мониторинг.
Привремени орган Града Београда, дана 29.11.2013. године донео је Решење о проглашењу ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА „ЗВЕЗДАРСКЕ ШУМЕ“. Природно добро „Звездарска шума“ проглашава се заштићеним подручјем као споменик природе, у површини од 80 ha 57 a 87 m2. („Сл.лист града Београда“ бр. 57/I од 29.11.2013). Управљање природним добром поверава се ЈКП „Зеленило Београд“.
СТЕПИН ЛУГ (или ГАЈ)
Степин луг или гај је шумски парк, приградско насеље у Београду[ на територијама градских општина Вождовац (јужни део) и Звездара (северни део) и спада у београдске шуме, којима управља ЈКП „Србија шуме”. Он представља део највеће шумске површине у граду (Степин луг-Баба Велка-Торлак-Јајинци) и налази се на југоисточној периферији Београда удаљен од центра Београда око 13 километара. Граничи се са насељима Бубањ поток на истоку, Бели поток на југу, Село Раковица и Јајинци на западу, Кумодраж на северозападу и Велики Мокри Луг на северу. Јужна граница Степиног луга је Кружни пут, а источна аутопут Београд-Ниш.
Степин луг, раније познат као Титов гај или само Гај, је меморијални комплекс, са шумом површине од 8,5 km². Област има 13 различитих заједница дрвећа четинаре и листопадно дрвеће, које су плански сађене и углавном не спадају у аутохтоне врсте. Међу њима су најважнији: кедар, чемпрес, јела, бор, клека, тиса, јасен, бреза и багрем. Од дивљих животиња у шуми живе зечеви и фазани.
Од историјских места ту се налазе брдо Торлак, на коме се водила битка код Београда у Другом светском рату и родна кућа војводе Степе Степановића.
Степин луг се може поделити у неколико области:
• Степин луг-северни део који припада општини Звездара заузима брдашца Стражарска коса и два мања подручја Баба Велка и Дугом Било.
• Гај или раније Титов гај централни део шуме заузима површину од Голог брда, између Бубањ потока и Камене воде.
• Липовица је најмање пошумљена и простире се дуж Кружног пута.
