То тврде Марко Стојчић, главни урбаниста престонице, и Владан Јеремић, председник општине Звездара, док житељи Звездаре страхују да ће та локација у Брегалничкој улици бити претворена у плац на којем ће се градити станови

 

Звездарци који живе између улица Брегалничке, Кајмакчаланске, Силвија Крањчевића и Светомира Николајевића не би требало да изгубе зелени кутак „Београд башту” у свом комшилуку. Тај простор од око 0,41 хектара неће бити пренамењен у површину за становање нити узурпиран од инвеститора који би да га прекроје по свом шниту. То је за наш лист потврдио Владан Јеремић, председник општине Звездара. О томе како ће то озелењено и слободно парче земљишта бити уређено одлучиваће житељи Звездаре од којих су поједини прошлог викенда по ко зна који пут очистили некадашњу летњу позорницу биоскопа „Београд”. Општина ће их позвати да учествују у изради пројекта „Београд башта” тако што ће грађани дати идеје и предлоге како да та локација буде оплемењена, истиче Јеремић.

 

– То ће остати јавна зелена површина са спортским садржајима и тамо неће бити никакве градње. Зато смо Служби градског урбанисте упутили иницијативу да се изради план детаљне регулације (ПДР) за тај блок како би се локација планирала као јавна зелена површина, односно вратила јој се намена према плану из 2003 – каже Јеремић.

 

– Сврха израде плана детаљне регулације за тај блок је да та парцела остане јавна зелена површина и на њој неће бити градње станова – наглашава за „Политику” Марко Стојчић, главни урбаниста Београда.

 

Зашто су се житељи Звездаре забринули да би и то слободно земљиште могло да буде претворено у још једно градилиште?

 

На последњој седници градског парламента прошле недеље усвојена је одлука о изради плана детаљне регулације за део блока између улица Брегалничке, Кајмакчаланске, Силвија Крањчевића и Светомира Николајевића. У тексту те одлуке, између осталог, пише: „Циљ израде плана детаљне регулације је дефинисање правила уређења и грађења за површине јавне намене које се налазе у обухвату плана, а у складу са потенцијалима и ограничењима простора и стварање планског основа за заштиту и унапређење предметног простора и афирмацију његових вредности, преиспитивањем решења Плана генералне регулације којим је уређена зелена и слободна површина ’Београд башта’ на делу КП 7283 КО Звездара планирана као површина за становање.”

 

Овакво образложење упалило је црвену лампицу јер у њему нигде није изричито наведено да ће уређеној зеленој и слободној површини „Београд башти” која је према Плану генералне регулације Београда из 2016. планирана као површина за становање бити враћена намена зеленила. Зато људи који живе у том крају страхују да ће њихова, како кажу, плућа улице – једина на потезу од Ташмајдана до Шесте београдске гимназије – да буду жртвована за изградњу вишеспратнице.

 

– Пре седам година писали смо петицију против најављене изградње станова на том месту које је одувек било зелена површина, најпре воћњак односно двориште чувене породице Минх који су ту засадили дрвеће попут липа и гинка које и данас постоји, потом је то била летња позорница „Београд филма”.

 

Последњих петнаестак година ми смо сами одржавали, плаћали да се коси и чисти, онда је прешло у руке „Зеленила”. У међувремену у кућицу за пројектор уселили су се људи који су с времена на време ту сакупљали секундарне сировине. Често виђамо појединце који нешто снимају и премеравају што нам је била потврда да се од изградње није одустало. Тај простор је ограђен и нама значи јер децу можемо да изведемо да се ту играју. Не желимо додатне квадрате, хоћемо да ово остане наш парк, а не да буде преименован у грађевинско земљиште – истиче Тања Илић из Брегалничке улице.

 

Забринути станари имају још једног савезника који би требало да им гарантује да на тој локацији у Брегалничкој улици неће бити градње.

 

Реч је о захтеву за реституцију који је поднела породица Минх за катастарску парцелу 7283 КО Звездара, али одлука још није донета, потврдили су за „Политику” у Агенцији за реституцију.

 

– Потраживање постоји и док се не реши захтев за повраћај имовине препродаја или било какво располагање њоме укључујући и градњу може бити спорно јер је забрањено прометовање ако имовина може да се врати у натуралном облику – објашњава Миле Антић, председник Мреже за реституцију.

 

Распетљавање својине на том земљишту свакако неће бити посао града, али израда плана детаљне регулације хоће. Он је поверен Урбанистичком заводу Београда који је дужан да нацрт ПДР-а за овај звездарски блок изради у року од 12 месеци од доношења одлуке о његовој изради, што је фебруар 2024.

 

Израду плана финансираће Град Београд, односно Служба главног урбанисте.

 

Преузето са: https://www.politika.rs/

Аутор: Далиборка Мучибабић