У непосредној близини центра Београда, на брду некадашњег Великог Врачара налази се Звездарска шума. Генералним планом Београда, шума је 2021. године проглашена природним добром, чиме је заштићена од потенцијалне урбанизације и девастације.

 

Звездара своје име дугује Опсерваторији која у народу популарно названа звездарница а која је данашњи изглед добила почетком 20. века, када је у њеној близини почело уређивање парка и садња зеленила. Најзначајнији корак у озелењавању данашњег простора Звездарске шуме учињен је након 1945. године, када је у добровољним радним акцијама засађено више десетина хиљада садница тополе, јавора и багрема. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве. На овом простору, који се граничи са Миријевом, Омладинским стадионом на Карабурми и Спортским центром „Олимп-Звездара“, пошумљена је површина од 145 хектара.

Највећи број стабала је посађен у периоду од 1948- 1950. године у великим акцијама пионира и младих горана, пошто је у близини Опсерваторије основан Институт „Михајло Пупин”.Током II светског рата, у звездарској шуми је била стационирана немачка артиљерија, ради одбране од савезничког бомбардовања града 1945. године.

 

Звездарска шума, поред богате флоре и фауне, представља и атрактивно излетиште Звездараца које служи за рекреацију, одмор и спортске активности.

Шума је природно окружење мира и тишине и тиме идеално место за ефикасан научно-истраживачки рад и у овој  природној оази, своје уточиште нашле су значајне научне институције: Астрономска опсерваторија, Институт „Михајло Пупин” и Научно-технолошки парк „Звездара“.

 

Од изузетног значаја је да очување и заштита Звездарске шуме како би и будуће генерације уживале у благодетима природне оазе у срцу Београда.