Јован Велемир, ученик генерације Школе за машинство и уметничке занате “Техноарт” уписао je Машински Факултет.

„Интересује ме технологија више од свега осталог, начин на који компјутери и остале машине раде и како могу да помогну да се олакша живот свих људи. Желим да нађем стабилан посао касније у животу, немам амбиције великог богатства и популарности, само миран живот без великих брига”.

Илија Милосављевић, ђак генерације Грађевинско техничке школе “Бранко Жежељ” одлучио je да направи паузу и не упише факултет ове године већ да се окрене породичном бизнису и помогне родитељима у послу.

“За даље шта ћу, и како, одлучићу у неком догледном временском периоду. Тренутно сам фокусиран на породични бизнис, и поједине личне интересе”.


Драган Вучетић је из Геодетске школе отишао је на Грађевински факултет где је уписао смер Геодезију и геоинформатику.

“Жеља и циљ су ми да завршим факултет и да отворим своју фирму у Србији која ће се бавити нижом геодезијом. Моја порука млађим генерацијама је да и да деца из мањих средина такође могу да успеју, и да треба увек да следе своје снове”.

Марина Степаноски је након завршене Фармацеутско – физиотерапеутске школе, уписала Технолошко – металуршки факултет, смер биохемијско инжењерсво и биотехнологија.

“Нисам могла ни да наслутим да ћу бити кандидат за ученика генерације, али ни да ћу добити ту титулу. Имајући на уму ону латинску „Не за школу, већ за живот учимо“, давала сам свој максимум чак и онда кад то нисам морала, јер сматрам да је знање једино богатство коме треба тежити и једини кључ који отвара и најтврђе браве”.