Одржана трибина о потребама и помоћи поордицама оболелих од деменције
29.11.2019
Ни киша и лоше време, у четвртак 28.новембра, нису били препрека да простор Библиотеке „Петар Кочић“ буде испуњен до последњег места на трибини која је одржана на тему „Постојећи програм подршке и помоћи породицама оболелих од деменције“.
Уводничари на трибини су били стручњаци који имају искуство у раду са овим пацијентима и њиховим породицама. О постојећем Програму помоћи и подршке намењеним овим породицама који већ трећу годину организује и реализује Неформална мрежа помагача породицама оболелих од деменције, коју чине ХХУ Хлеб живота, Волонтерски сервис Звездаре и Удружење Окриље. Поред представника чланица мреже Хуманас, Завода за социјалну заштиту, Градске општине Врачар, Градског центра за соцоијални рад у Београду- Одељења Врачар, Дома здравља Врачар, скупу су присуствовали и активно учествовали волонтери Хлеба живота и Волонтерског сервиса Звездаре и грађани београдских општина који у својим породицама имају проблем деменције.
Јасмина Тошић из ХХУ Хлеб живота је, уводећи присутне у тему трибине, нагласила да је најважније да дефинишемо проблемм са којим се сусрећемо и затим пронаћи начин како помоћи овим породицама у свакодневном животу и на практичан начин. Неформална мрежа настоји да утврди мапу свих проблема са којим се ове породице сусрећу.
Мр Радмила Урошевић је, говорећи о пракси Волонтерског сервиса Звездара, нагласила да звездрски волонтери помажу у кућни условима помагачима и да та два сата недељно за њих значи предах који за њих иначе не постоји. Урошевић је истакла да је добро када су локалне самоуправе организатори волонтерских активности што је у директној корелацији са одрживости програма подршке и даје штета што и друге београдске и не смао београдске општине не организују волонтирање у најбољем инетересу свих својих суграђана.
Говорећи о оправданости помагања породицама које дугорочно негују свог дементног члана, проф др Александра Милићевић Калашић из Завода за геронтологију и Факултета за комуникацију и медије, упозорила је да је деменција све већи проблем који поприма елементе епидемије будући да на планетарном нивоу сваке 3 секунди неко оболи од неког облика деменције и да се граница животне доби полако спушта наниже. Она је нагласила да је неопходно створити систем у коме ће се социјална и здравствена заштита нужнно прожимати, да постоји реална потреба и оправданост стварања мрежа и удруживања социјалних партнера из свих сектора, да треба интензивирати рану дијагностику и програме превенције а постојеће неговатеље оснаживати континуираним едукацијама.
Др Рада Поповић из Удружења „Окриље“ која је идејни творац Неформалне мреже је нагласила проблем и значај недостајућег регистра пацијената и вођење јасних протокола као и да је, у таквим околностима, задатак заједнице активно трагање за овим породицама. Она је истакла улогу локалних самоуправа у стварању система и партнерстава као и сталну обуку волонтера који помажу породицама.
Др Љубица Видић из Института за ментално здравље и Удружења „Дестигма“ које је окупило професионалце са знањем и искуством у раду са дементним пацијентима и њиховим породицама, истакла је да забрињавајућа статистика и геометријска прогресија којом се број пацијената увећава, захтев за хитним деловањем ставља проблем пред целокупну друштвену заједницу. И поред тога, недостаје нам едукација свих јер се и даље не зна довољно о проблемима „са сећањем и памћењем“. Поред стручњака, улога породице и професионалних неговатеља у квалитету живота дементних пацијената је непроцењива због чега је програм подршке веома важан.
Мр Славица Голубовић из Геронтолошког центра Београд, упозорила је да је неопходно утврдити систем збрињавања пацијената у коме неће бити фокус само на потребама већ и преосталим ресурсима оболеле особе, којих сигурно има. Она је подсетила на недостатак дневних центара за збрињавање пацијената чиме би се битно растеретиле породице, пре свега за радно ангажовање и личне потребе.
Др Ирена Џелетовић Милошевић из Градског завода за јавно здравље нагласила је приоритет државе да направи национални регистар ових пацијената, да обезбеди системску подршку породичним неговатељима будући да њих 95% нужно доживи синдром сагоревања као и информатор важних телефона од значаја за свакодневни живот ових породица.
За све учеснике скупа, организатори су припремили Инфо пулт са расположивим инфо материјалом и обећањем да ће се ускоро обезбедити и Водич за неговатеље као приручних у свакодневном животу.
Закључке и препоруке трибине представници Неформалне мреже ће у наредном периоду упутити на адресе свих релевантних институција, установа и медија.
Скуп је отворила певачка група Ансамбла Хлеб живота као најбољи пример активности и дружења као превенције проблема са здрављем у трећој доби. Њиховим наступом и заслуженим аплаузом је скуп у Библиотеци „Петар Кочић” и завршен.
Трибина на Врачару је прва од низа планираних скупова коју организује Неформална мрежа са циљем да се постојећи Програм подршке и помоћи представи свим заинтересованим странама а потом и унапреди- препознајући ресурсе у заједници.
За 17.децембар од 12 до 14 часова у згради Градске општине Звездаре планирана је организација Округлог стола на тему „Унапређење међусекторске и међуинституционалне сарадње као унапређење Програма помоћи и подршке породицама оболелих од деменције“. Скуп ће окупити професионалце из области социјалне и здравствене заштите,јавног, приватног и цивилног сектора.