На радионици „Књига као лек“ која је одржана у Волонтерском сервису Звездаре у четвртак ,31.октобра, учесници, звездарски сениори и сениорке, показали су да књига јесте и може да буде лек. Спонтаним казивањем омиљених цитата и поезије, помогли су Милени Исаиловић, радионичарки, да заједно демонстрирају библиотерапију за коју свако од нас сигурно има услове. Потребно је само сетити се доброг штива, класика али и нових издања, и библиотеке која се налази у нашем окружењу.

Чули су се стихови Дучића и Десанке, Снежане Класовић Ђорђевић, помињани су Петрарка, Прешерн, Винавер, Петар Ханке, цитат из Милениног писма Кафки, а неки су се осмелили и говорили стихове који су сами написали. Учесници су се сложили у констатацији да је књига као универзални путник кроз простор и време, еликсир живота и здравља. Разговарало се о лепоти и срећи као универзалном циљу и потреби човека, као важном начелу у предуслову свих предуслова. Путовало се кроз литературу од Персије и Египта, све до Звездаре.

Милена Исаиловић, радионичарка, професор књижевности са богатим искуством у раду са талентованим младим људима, је препознала неколико талентованих сениора и за казивање али и за писање. Договорено је да ове јесени започне и њихова мала мануфактура из које ће се сигурно веома брзо изродити неко књижевно подне, поподне или вече намењено млађим генерацијама како би дали свој допринос њиховом „блиском сусрету“ са литературом и писаном речју, за коју често нема места у свету електронске и мобилне комуникације. На овом часу лепе речи, многи би пожелели да буду. Али, ништа није изгубљено јер се већ следећа радионица планира током новембра месеца.

На крају радионице, учесницима су подељени поклони- магнети са познатим цитатима, као и домаћи задаци- да до следеће радионице напишу своје листе омиљених наслова и писаца о којима ће говорити а затим их међусобно разменити.